?

Log in

No account? Create an account

Previous Entry | Next Entry

pravosudovs: Србија треба да јача односе са Русијом, а обе - са Немачком

САСВИМ ЈЕ МОГУЋЕ ДА ПРОЗАПАДНИ СРПСКИ ПОЛИТИЧАРИ

ПОКУШАЈУ ДА НАЦИОНАЛИЗУЈУ РУСКЕ АКТИВЕ...


  • Потребе за додатним увозним гасом износиће у Европи 145 милијарди у 2025. и 185 милијарди кубних метара у 2035. години. То значи да ће се обим испорука руског гаса у Европу повећавати и да ће гасовод „Јужни ток“ бити напуњен

  • Када сам боравио у Србији у саставу делегације руских експерата, није нам дозвољено на наступамо пред студентима политиколошког факултета Београдског универзитета пошто тамо припремају „елиту која ће повести Србију у ЕУ и NATO“

  • Потпуно је могућа варијанта да ће прозападни српски политичари покушати да прво национализују руске активе на територији Србије, а затим да их предају западним корпорацијама. Да би избегла такав развој догађаја - Русија треба да појача информативно присуство на српском језику да би народ знао за издају елите

  • Водећи амерички аналитичари (З. Бжежински, Д. Фридман и Е. Лутвак) не крију да је савез Русије и Немачке „ноћна мора“ Сједињених Држава. Зато Русија и Србија треба да јачају међусобне односе, а такође и са Немачком - да би се одупирале САД и Великој Британији

РУСИЈА је данас значајан страни инвеститор у Србији.

       Главне активе српске компаније NIS представљају рафинерије нафте у Панчеву и Новом Саду. Бомбардовањем NATO авијације 1999. оне су биле веома оштећене. У томе нема ничег чудног, јер је циљ бомбардовања и био уништавање извора раста економије Србије.

       Када је влада Србије одлучила да приватизује NIS, западне компаније нису показале да су заинтересоване за модернизацију рафинерија. Ради се о томе да у Европи има веома много рафинерија које не раде са 100% капацитета.

       Да је нека западна компанија купила NIS, она би једноставно затворила српске рафинерије и преко продајне мреже NIS-а продавала гориво достављено из других земаља.

       „Газпром“ није имао своје рафинерије у ЕУ и зато је пристао да  ради на модернизацији српских. Године 2008. потписан је  купопродајни уговор 51% акција NIS-а за 400 милиона евра, а процес куповине завршен је 2009. Током наредне две године удео „Газпром нефт“ достигао је 56,5%.

       У складу са условима уговора, руска компанија је до 2012. извела реконструкцију и модернизацију прерађивачке производње, које су захтевале улагања од 547 милиона евра. То је био највећи инвестициони пројекат у савременој историји српске економије. Захваљујући изведеним радовима, капацитет рафинерија се повећао за око 979 хиљада тона годишње, а обим прераде до 84%.

       Од 1. новембра 2012. рафинерија у Панчеву је почела да производи гориво квалитета Евро-5, чије су количине довољне не само за задовољавање потреба саме Србије, него и за извоз у суседне земље (Босну и Херцеговину, Бугарску, Румунију и т. д.).

       NIS је до доласка „Газпрома“ исказивао губитке. У тренутку доласка „Газпром нефт“ ти губици су износили око 450 милиона евра и требало их је вратити, што је и учињено. То је омогућило да NIS изађе из најтеже ситуације, да компанија постане рентабилна и пређе на константно стабилну производњу.

После много година NIS је на основу резултата 2012. г. први пут исплатио дивиденде у износу од 25% чисте добити. Према резултатима за 2012. г. чиста добит NIS-а повећала се за 22% и износила је 438 милиона долара.

       Инвестиције NIS-а у 2012. повећане су за 48% и достигле рекордан ниво - 50,8 милијарди динара (450 милиона долара.

       Кирил Кравченко, генерални директор NIS-а наглашава: „Завршили смо фазу стабилизације послова. Сада смо сигурни да можемо да пређемо на остваривање оних обавеза које смо ми сами преузели.

       Не ради се о обавезама које смо били обавезни да испунимо куповином NIS-а - те обавезе смо већ извршили - него о обавезама које смо ми сами преузели ради реализацији стратегије. Конкретно - да уложимо у развој компаније 1,5 милијарду евра у наредне три године. Сада можемо да то учинимо не нарушавајући корпоративне принципе и користећи углавном сопствене токове новца.

       Концепција развоја NIS-а до 2020. претпоставља повећање производње сваке године најмање до 5 милиона тона нафте и гаса (у нафтном еквиваленту), прераде - до 5 милиона тона нафте, реализацију - до 5 милиона тона нафтних деривата. Добили смо концесије у Мађарској, Румунији и Босни и Херцеговини где су већ завршена сеизмичка испитивања и бушења“.

       „Јужни ток“ - Консензус-предвиђања, која су урадили стручњаци „Газпром експорта“ на основу синтезе најугледнијих аналитичких центара у свету - показује да ће раскорак између потражње и сопствене производње гаса у Европи само да се повећава, односно, производња ће се смањивати, а потражња повећавати.

       Потребе за додатним увозним гасом износиће 145 милијарди у 2025. и 185 милијарди кубних метара у 2035. години. То значи да ће се обим испорука руског гаса у Европу повећавати и да ће гасовод „Јужни ток“ бити напуњен.

Током 2012. група „Газпром“ испоручила је у Србију 1,5 милијарду кубних метара природног гаса. На територији Србије превоз, дистрибуцију и складиштење гаса изводи државно предузеће „Србијагас“. У октобру 2009. „Газпром“ и „Србијагас“ потписали су споразум о оснивању заједничког предузећа УГС „Банатски двор“.

       Складиште се налази у истоименом исцрпљеном налазишту на 60 км од Новог Сада. Двадесет првог новембра 20011. свечано је пуштен у рад УГС „Бaнатски двор“.

       То подземно складиште је један од највећих објеката за складиштење гаса у Југоисточној Европи. Активна количина складиштења УГС износи 450 милиона кубних метара гаса, максимални капацитет изузимања за 24 сата износи 5 милиона кубних метара. ОАО „Газпром“ потписао је са партнерима из иностранства планове мера за реализацију пројеката изградње националних деоница у Бугарској, Србији, Мађарској, Словенији и Хрватској.

       Такође је потписана Путна карта за реализацију енергетских пројеката на територији Републике Српске Босне и Херцеговине у оквиру пројекта „Јужни ток“, укључујући и изградњу гасовода-одвода.

       У новембру 2013. почела је изградња „Јужног тока“ на територији Србије. Почетак изградње морске деонице прве линије гасовода планиран је половином 2014. Пуштање гасовода у рад и почетак испорука планирани су за децембар 2015. уз обезбеђивање у 2016. испорука у обиму од 15,75 милијарди куб. м. годишње, повећање капацитета система за транспорт гаса у 2017. до 47,25 милијарди куб. м. годишње и постизање пуног пројектованог капацитета - 63,0 милијарди куб. м. годишње - у 2018.

       Србија сада покушава да уђе у састав ЕУ и Русија је у томе подржава. То оправдава чињеница да руски бизнис види Србију као своју полазну тачку у самој ЕУ. Руске компаније планирају да из Србије и убудуће настављају своју експанзију у друге земље Европе. Међутим, такав развој догађаја плаши лидере ЕУ и њихове старатеље из САД.

После одласка Милошевића земље Запада активно раде са српском елитом која је сада практично 100% прозападна.

       Када сам боравио у Србији у саставу делегације руских експерата, није нам дозвољено на наступамо пред студентима политиколошког факултета на Београдском универзитету пошто тамо припремају „елиту која ће повести Србију у ЕУ и NATO“.

       Потпуно је могућа варијанта да ће прозападни српски политичари покушати прво, да национализују руске активе на територији Србије, а затим да их предају западним корпорацијама. Да би избегла такав развој догађаја Русија треба да појача информативно присуство на српском језику да би народ знао за издају елите.

       У последње време главна средства јавног информисања Србије воде енергичну пропаганду против руских инвестиција у економију те земље, иако је очигледно да земље Запада никада нису намеравале и не намеравају да улажу никакве крупније инвестиције у Србију.

       Србија није потребна Западу као индустријски развијена земља, већ као тржиште за продају сопствене робе и као извор јефтине радне снаге. Управо о томе говори искуство земаља Источне Европе, које су већ ушле у ЕУ. Сем тога, Русија треба да развија партнерске односе са Немачком.

       Није тајна да су САД и Велика Британија подржале оснивање ЕУ да би на тај начин држале Немачку под контролом. Ипак, захваљујући својој економској моћи та земља постепено повећава углед унутар ЕУ. Сада је држе „на узди“ помоћу проамеричке елите и захваљујући присуству трупа САД на њеној територији.

       За успешан развој индустрије Немачкој су потребни ресурси из Русије. Управо на тој основи развијају се односи између „Газпрома“  и BASF (руска корпорација даје немачким компанијама налазишта у Русији, а у замену добија нематеријалне активе у Европи. Сем тога BASF је један од акционара морске линије „Јужног тока“.

       То мора да плаши Американце. Њихови водећи аналитичари (З. Бжежински, Д. Фридман, Е. Лутвак) не крију да је савез Русије и Немачке „ноћна мора“ САД-а. На крају долазимо до закључка: сада Русија и Србија треба да јачају међусобне односе, а такође и са Немачком да би се одупирале САД и Великој Британији.



на русском: http://pravosudovs.livejournal.com/16655.html

Profile

iggi
pan_ikota
Самуил Эдмундович Шмулевич-Хреновский

Latest Month

November 2017
S M T W T F S
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930  

Tags

Powered by LiveJournal.com